Nikolas Emiliu: Kipar neće priznati Kosovo

Nikolas Emiliu: Naš stav je svakako drugačiji od stava Velike Britanije. Mi nećemo priznati Kosovo.

Nikolas Emiliu, visoki zvaničnik kiparskog MIP-a kaže za BBC da mišljenje Međunarodnog suda pravde predstavlja odgovor na pitanje koje je bilo definisano na nesrećan način i da, po njemu, nažalost nije dobijen odgovor na pitanje o legalnosti secesije Kosova od Srbije.

Krajem prošle nedelje u nekim evropskim prestonicama se digla prilična prašina zbog odluke Beograda da požuri i Generalnoj skupštini UN podnese predlog rezolucije o Kosovu. Tim predlogom se jednostrana secesija proglašava neprihvatlljivom, a dve strane se pozivaju na pregovore o svim otvorenim pitanjima.

Zemljama Evropske unije koje su priznale Kosovo i pitanje statusa smatraju zatvorenim taj srpski predlog se nimalo nije dopao.

Šta međutim kažu pet članica EU koje odbijaju da priznaju Kosovo?

Jedna od tih zemalja je Kipar a sagovornik BBC-ija na tu temu bio je Nikolas Emiliu generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova u Nikoziji.

Odgovarajući na pitanje kakav je stav kiparske vlade o rezoluciji koju je predložila Srbija, Emiliu kaže da je ta rezolucija predmet razgovora među evropskim partnerima Kipra koji pokušavaju da dođu do zajedničkog stava prema tom pitanju: "Budući da se o tome trenutno razgovara, pre svega u sedištu UN u Njujorku i to na nivou ambasadora zemalja članica Evropske unije, ne bih da detaljno govorim o našem stavu. Reći ću samo da tekst koji je predložila Srbija može da bude osnova za konačni predlog".

Emiliu kaže da bi u naredne dve nedelje trebalo da bude jasno da li će unutar EU moći da se postigne jedinstven stav.

Ali zemljama EU koje su priznale Kosovo srpski predlog se ni malo ne dopada. Britanska vlada je na primer odmah rekla da ne može da podrži srpski tekst jer on ne vodi ka evropskoj budućnosti Kosova i Srbije kao odvojenih država.

BBC je pitao kiparskog diplomatu koliko je realno da zemlje Evropske unije, u ovom slučaju, uopšte postignu jedinstvo: "Tačno je da to neće biti lako, ali moramo da pokušamo i da iscrpimo sve mogućnosti. Ako na kraju ne bude zajedničkog stava, onda će svaka zemlja EU glasati u skladu sa svojom državnom politikom. Naš stav je svakako drugačiji od stava Velike Britanije. Mi nećemo priznati Kosovo. Mišljenje Međunarodnog suda pravde predstavlja odgovor na pitanje koje je bilo definisano na nesrećan način. Nažalost, nismo dobili odgovor na pitanje o legalnosti secesije Kosova od Srbije".

Da li je Kipar pod pritiskom većine zemalja EU koje su priznale Kosovo da promeni politiku o tom pitanju?

Ne, naš stav je vrlo poznat i to od samog početka, odgovara generalni sekretar kiparskog MIP-a Nikolas Emiliu: "Naši partneri znaju da je to naš principijelni stav koji je istovremeno i posledica naše situacije na Kipru. Svi naši partneri razumeju da je ovo pitanje za nas od egzistencijalnog značaja, iako se Kosovo i Kipar veoma razlikuju, i na te razlike na dva mesta ukazuje i Međunarodni sud pravde".

Na pitanje BBC-ija da li sudi da je, posle mišljenja MSP, maltene nemoguće da Srbija u septembru za svoj stav pridobije većinu zemalja u Generalnoj skupštini UN, Emiliju kaže da Srbiji predstoji mukotrpan posao: "Ocenjujem da neće biti lak poduhvat da Srbi ubede Generalnu skupštinu da usvoji njihov predlog rezolucije u sadašnjem obliku. Biće vrlo teško s obzirom na mišljenje suda. Ali, gledano sa stanovišta državnih interesa jasno nam je šta Srbi pokušavaju da postignu".

Srbija se našla na meti prilično oštrih kritika nekih članica EU zbog toga što je požurila da u Ujedinjenim Nacijama podnese predlog rezolucije pre nego što se o tome konsultovala sa Briselom.

U Beogradu se, s druge strane, nezvanično čuje da je Srbija morala da požuri jer je navodno postojala mogućnost da na primer Albanija podnese predlog rezolucije u prilog nezavisnosti Kosova.

Generalni sekretar kiparskog Ministarstva inostranih poslova Nikolas Emiliu kaže da jeste postojala takva mogućnost. I da Srbija nije imala izbora nego da postupi onako kako je postupila. Ne vidim da je pred njom bila neka druga opcija, dodaje Emiliu.

Što, drugim rečima, znači da se Kipar ne slaže sa onim članicama EU koje su kritikovale Srbiju?: "Cilj nam nije da uđemo u javno sporenje sa našim evropskim partnerima. Na nivou EU smo se još u decembru 2007. godine složili da se oko ovog pitanja ne slažemo. Na jednoj strani je 5 zemalja, na drugoj su 22. I međusobno poštujemo odluke koje smo doneli. Stoga nećemo javno kritikovati nijednoga od 22 evropska partnera koji su zauzeli drugačiji stav od našeg".

BBC-i je u tom kontekstu interesovalo i da li je i u kojoj meri neizbežno da razlike unutar EU oko pitanja Kosova jednoga dana isplivaju na površinu.

Iz EU se na primer stalno ponavlja da i Srbija i Kosovo imaju evropsku budućnost, ali da bi Kosovo krenulo ka EU ono treba da potpiše ugovore sa zemljama članicama, a neće moći da potpiše te ugovore sa pet država koje ga ne priznaju kao nezavisnu državu.

Nikolas Emiliu: "To je tačno. Zaključci uvek govore o evropskoj budućnosti celog regiona, uključujući i Kosovo. Siguran sam da ste svesni da je Kosovo jako daleko od toga da ispuni uslove za članstvo u Evropskoj uniji. Mi se u svakom slučaju nećemo protiviti nijednoj meri koja će pomoći poboljšanju ekonomske i, uopšte društvene situacije na Kosovu. Siguran sam da ćemo naći odgovarajuće pravne formulacije koje će zaštititi principijelni stav Kipra i druge četiri zemlje članice EU i istovremeno omogućiti napredak Kosova. Nije nam namera da de facto blokiramo Kosovo".

Kipar, dodaje Emiliu, podržava pozive EU vladama u Beogradu i Prištini da razgovaraju.

Na pitanje da li to podrazumeva i razgovore o statusu kao što želi Srbija ili o tehničkim pitanjima, kao što traže Priština i vlade koje su priznale Kosovo, Nikolas Emiliu generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova u Nikoziji kaže da je na dvema stranama da odluče o tome, ali da je svakako bolje da se razgovara.

(BBC)